FARG‘ONA VILOYATI TOPONIMIYASIDA TARIXIY INDIKATOR VA TOPOFORMANTLARNING FUNKSIONAL-SEMANTIK TAHLILI
PDF

Keywords

toponimik indikator
topoformant
derivatsion qolip
onomastik konversiya
transonimizatsiya
produktivlik
sinxroniya
diaxroniya
denotativ va konnotativ qatlam.

How to Cite

FARG‘ONA VILOYATI TOPONIMIYASIDA TARIXIY INDIKATOR VA TOPOFORMANTLARNING FUNKSIONAL-SEMANTIK TAHLILI. (2026). Qo‘qon DPI. Ilmiy Xabarlar Jurnali, 8(7), 912-919. https://doi.org/10.70728/b.series.fil.v08.i07.141

Abstract

Maqolada Farg‘ona viloyati toponimiyasining struktur-derivatsion tuzilishi, toponimik indikatorlar va topoformantlarning funksional-semantik xususiyatlari tahlil qilinadi. Hudud toponimiyasining 55 foizini sodda toponimlar tashkil etishi, qo‘shma toponimlarning esa 73 foizi indikatorli nomlar ekanligi aniqlandi. Toponimik indikatorlar sakkiz turga ajratilib, miqdoriy ko‘rsatkichlari belgilandi. Topoformantlar oltita leksik- semantik guruhga ajratilib, ularning sinxronik-diaxronik holati va produktivlik darajasi aniqlandi: -obod va -ariq formantlari barcha davrlarda yuqori produktivligini saqlagan, -kent formanti esa to‘liq noproduktiv holatga o‘tgan.
PDF

References

1. Арутюнова Н.Д. Язык и култура: лингвокултурологический аспект. – Москва: Наука, 1999. – 214 с.

2. Бегматов Э., Улуқов Н. Ўзбек ономастикаси терминларининг изоҳли луғати. – Наманган, 2006. – 172 б.

3. Донидзе Г.И. О грамматической характеристике тюркских топонимов // Ономастика Поволжя. – Горкий, 1971. – С. 120–125.

4. Дўсимов З. Топонимик индикаторлар // Ўзбек тили ва адабиёти. – 1972. – №5. – Б. 71–74.

5. Дўсимов З. Хоразм топонимлари. – Тошкент: Фан, 1985. – 128 б.

6. Корнилов Г.Е. О типах топонимов в агглютинативных языках // Вопросы языкознания. – 1967. – №4. – С. 121–123.

7. Маҳмудов Н. Топонимика ва миллий тил маданияти. – Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси, 2012. – 148 б.

8. Нафасов Т. Жанубий Ўзбекистон топонимиясининг этнолингвистик анализи. – Тошкент: Фан, 1985. – 160 б.

9. Неъматова Ю. Наманган вилояти ойконимларининг тарихий-лисоний тадқиқи: ПҳД дисс. – Фарғона, 2018. – 148 б.

10. Охунов Н. Ўзбекистон топонимияси. – Қўқон, 2005. – 168 б.

11. Подолская Н.В. Словар русской ономастической терминологии. – Москва: Наука, 1978. – 198 с.

12. Сафаров Ш. Прагмалингвистика. – Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2008. – 300 б.

13. Суперанская А.В. Структура имени собственного: фонология и морфология. – Москва: Наука, 1969. – 207 с.

14. Суперанская А.В. Общая теория имени собственного. – Москва: Наука, 1973. – 366 с.

15. Улуқов Н. Ўзбек тили гидронимларининг тарихий-лисоний тадқиқи. – Тошкент: Фан, 2008. – 208 б.

16. Qorayev S. Toponimika. – Toshkent: O‘zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti, 2006. – 320 b.